Hrana najlošijeg kvaliteta

Hrana najlošijeg kvaliteta

U današnje vreme, izazovi održavanja zdrave ishrane susreću se sa brojnim izazovima, a među njima je prepoznavanje hrane najlošijeg kvaliteta. Od margarina do instant nudli, tržište je prepuno proizvoda čije nutritivne vrednosti ostavljaju mnogo toga poželjnog. 

Zašto treba razumeti kvalitet hrane?
 Iako je jednostavno posegnuti za brzim obrocima i praktičnim opcijama, važno je shvatiti da hrana najlošijeg kvaliteta često obiluje šećerima, trans-masnim kiselinama i visokim nivoom aditiva. Ovim namirnicama ne samo da nedostaju nutritivne vrednosti već i mogu doprineti različitim zdravstvenim problemima, uključujući povećan rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i drugih hroničnih oboljenja.

Koja je to hrana najlošijeg kvaliteta?

Margarin
Margarin je visoko procesuirani proizvod pun trans masti koje su povezane sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja.

Pašteta 
Većina kupovnih pašteta sadrži visok nivo zasićenih masti, soli i aditiva. Meso u pašteti je vrlo lošeg kvaliteta. Od aditiva idu so, šećer, stabilizatori, boje, arome i konzervansi. Industrijske paštete možemo zameniti sa domaćim na bazi tunjevine, skuše, orašastih plodova i semenki.

Viršle 
Viršle sadrže velike količine natrijuma, zasićenih masti i aditiva, meso koje se koristi za viršle je vrlo lošeg kvaliteta. One mogu biti povezane sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih problema.

Kupovni musli/pahuljice
Ogromne količine šećera kojim najčešće deca započinju dan. Takođe sadrže aditive i trans masnoće. Čak dosta muslija se reklamira bez šećera, a sadrže zaslađivače (nisu dobra opcija), a i oni kojima piše puno zrno žitarice svejedno imaju dosta šećera, a vrlo mali procenat integralnih žitarica. Zamenite ih domaćom granolom i domaćim kašama od celovitih žitarica.

Gazirani sokovi
Gazirani sokovi (ali i voćni sokovi) su prepuni šećera, veštačkih boja i aditiva, a povezani su sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa i drugih zdravstvenih problema. Lako se pretera sa količinom jer su najčešća pakovanja flašice od 0,5l. Sokove zamenite vodom, čajevima, smutijima i sveže ceđenim sokovima, domaćim ledenim čajevima (hibiskus, šipak, med, nana, bez sirupa koje služe u kafiću).

Bela čokolada 
Najčešće je prvi sastojak bele čokolade šećer, zatim sadrži dosta masnoća, najčešće palmine, emulgatore i arome. Uglavnom sadrži vrlo nizak udeo kakao maslaca. Na mojoj Instagram stranici Planishrane imate mnogo recepata za zdrave ili zdravije slatkiše.

Instant nudle/supe 
Instant nudle i supe iz kesice imaju ogroman sadržaj natrijuma, aditiva i trans masnoća. Jedino kada priznajem da treba koristiti supu iz kesice je u slučaju povraćanja i dijareje kako bismo nadoknadili natrijum. Treba se uvek neka naći kod kuće u fioci, jer kada se desi stomačni virus nećemo kuvati domaću supu, a ova iz kesice je u redu. Domaće potaže i čorbe možemo takođe brzo napraviti.

Čips 
Čips je pun soli, pržen u rafinisanim uljima uz čest dodatak raznih aroma i pojačivača ukusa.

Pržena hrana 
Pržena hrana može biti bogata trans mastima, zasićenim mastima i visokim kalorijama. Prekomerna konzumacija pržene hrane može dovesti do povećanja telesne težine i povećanog rizika od srčanih oboljenja. Kod zdravih osoba ponekad, a uz to uzmite limunadu i vrlo šarenu salatu od povrća, kako bi antioksidansi neutralisali slobodne radikale.

Sposobnost prepoznavanja hrane najlošijeg kvaliteta ključna je za očuvanje zdravlja. Ovim koracima možete postepeno transformisati svoju ishranu, poboljšavajući nutritivni unos i smanjujući rizik od negativnih zdravstvenih efekata. Posetite moju Instagram stranicu Planishrane za nutricionističkih saveta, recepte i informacija o zdravoj ishrani.

Specijalista strukovni nutricionista-dijetetičar

Tamara Tanasković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *