Dijagnoza hipotireoze često dolazi bez pravog objašnjenja šta ona zapravo znači i šta je sledeći korak. Većina ljudi dobije terapiju i ostane sa pitanjem da li je to sve što je potrebno.
Hipotireoza nije samo problem štitne žlezde već stanje koje utiče na ceo organizam.
Prvi korak nakon postavljene dijagnoze je detaljna hormonska analiza štitne žlezde. Uglavnom se rade hormoni TSH, fT3 i fT4 kako bi se postavila dijagnoza.
Sledeći važan korak je utvrđivanje uzroka. U najvećem broju slučajeva hipotireoza je posledica autoimunog procesa. Zato je neophodno proveriti antitela štitne žlezde kako bi se znalo da li je u pitanju Hashimoto tireoiditis. Ovo menja pristup lečenju i praćenju stanja.
Ultrazvuk štitne žlezde daje dodatne informacije o strukturi, zapaljenju i eventualnim čvorovima. On ne zamenjuje analize krvi, ali je važan deo kompletne procene.
Hipotireoza vrlo često dovodi do nutritivnih deficita koji dodatno usporavaju oporavak. Nizak feritin, vitamin D, vitamin B12, cink ili selen mogu značajno uticati na simptome poput umora, opadanja kose, suve kože i loše koncentracije. Bez korekcije ovih vrednosti, hormonska terapija često ne daje puni efekat.
Poremećaj rada štitne žlezde utiče i na metabolizam šećera i masti. Zato je važno proveriti glukozu, insulin i lipidni status. Povišen holesterol ili insulinska rezistencija često su posledica hipotireoze, a ne isključivo loše ishrane.
Kod žena je važno sagledati i polne hormone. Hipotireoza može dovesti do povišenog prolaktina, neredovnih ciklusa, problema sa ovulacijom i simptoma koji podsećaju na PCOS. Bez celovite hormonske slike lako se promaši pravi uzrok problema.
Hipotireoza se ne rešava samo tabletom. Ona zahteva razumevanje uzroka, praćenje celog hormonskog sistema i individualni pristup sa promenom ishrane i životnog stila. Tek tada terapija ima smisla i daje dugoročne rezultate.