Postoji više razloga zašto je soja na lošem glasu.
Danas je soja među glavnim industrijskim namirnicama, sojin izolat je čest sastojak visoko prerađenih namirnica. Činjenica je da je soja često podvrgnuta genetskom modifikovanju. Takođe soja pripada grupi goitrogenih namirnica što znači da one blokiraju preuzimanje joda iz krvi, pa se ne preporučuje kod osoba koje imaju smanjenju funkciju štitne žlezde.
Pitanje je da li zbog svega ovoga ne treba koristiti soju u ishrani? Moj odgovor je i da i ne.
Visokoprerađene namirnice (viršle, paštete, parizeri, panirana mesa) bih savetovala da se izbegavaju, isto važi i za one biljnog porekla (namazi, kačkavalji, sirevi) pa savetujem da se proveri sastav. Napitak od soje odnosno ,,mleko” takođe nema potrebe koristiti jer postoje i druga biljna mleka koja se mogu korstiti. Soja sos svakako ne bih preporučila zbog ogromne količine šećera, a nekada sadrži i pojačivače ukusa. Tradicionalni soja sos ne sadrži šećer.
Šta bih preporučila od soje i njenih proizvoda i zašto?
Preporučila bih fermentisane proizvode od soje, kao što je tofu, miso i tempeh i to sa organskim sertifikatom. Fermentacijom se delimično poništava goitrogeno dejstvo, tako da je upotreba ovih namirnica bolji izbor i za one sa problemima sa štitnom žlezdom. Prednost soje je to što sadrži dosta proteina.
Za individualne programe planova ishrane možete se javiti porukom na Instagramu ili na mejl adresu planishrane@gmail.com
Specijalista strukovni nutricionista-dijetetičar