Gojaznost je globalni problem koji se odnosi na prekomernu telesnu masu i prekomernu količinu masnog tkiva u telu.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, u svetu je oko 1,9 milijardi odraslih osoba koje imaju prekomernu težinu, od kojih je više od 650 miliona gojazno.
Gojaznost može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, uključujući srčana oboljenja, dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak, probleme sa zglobovima, hormonske disbalanse. Zato je veoma važno preduzeti preventivne mere i kontrolisati telesnu težinu. Preventivne mere podrazumevaju zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
U Srbiji, prema poslednjim statističkim podacima iz 2023. godine, oko 50% populacije ima prekomernu težinu, dok je oko 25% gojazno.
Kao nutricionista-dijetetičar, smatram da je edukacija o pravilnoj ishrani i načinu života od velike važnosti u sprečavanju gojaznosti.
Potrebno je voditi računa o unosu kalorija i unositi namirnice sa visokom nutritivnom vrednošću, a istovremeno smanjiti unos šećera, masnoća i prerađene hrane. Svakodnevna fizička aktivnost treba da postane deo naše rutine, jer to može pomoći u održavanju zdrave telesne težine i poboljšanju celokupnog zdravlja.
Kada se telesna težina osobe u kilogramima podeli sa visinom u metrima na kvadrat dobija se indeks telesne mase (BMI). Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ljudi čiji je BMI u opsegu 18,5 do 24,5kg/m2 smatraju se normalno uhranjenim.
Vrednosti ispod 18,5 kg/m2 ukazuju na neuhranjenost, dok vrednosti od 25 kg/m2 i više ukazuju na prekomernu uhranjenost.
Kada je BMI 30kg/m2 ili više, reč je o gojaznosti, a postoji prvi, drugi i treći stepen gojaznosti.
Danas se gojaznost tretira kao oboljenje, a u lečenju je neophodno uključiti nutricinistu-dijetetičara, a po potrebi i druge lekare poput kardiologa, endokrinologa, jer su uglavnom prisutni zdravstveni problemi.