Preskakanje obroka, konzumacija alkohola, nedovoljna hidratacija, unos brze hrane, prekomerna upotreba društvenih mreža, nedostatak svežeg vazduha, nedovoljna fizička aktivnost, manjak sna, preteran unos šećera i često googlanje simptoma mogu pogoršati anksioznost jer utiču na ravnotežu neurotransmitera, hormonalnu funkciju, i opštu fizičku i mentalnu dobrobit.
Ovi faktori mogu izazvati promene u nivou serotonina, dopamina i kortizola, doprinoseći povećanju nervoze, napetosti i zabrinutosti.
Kako navike utiču na pogoršanje anksioznosti?
Preskakanje obroka: Preskakanje obroka može dovesti do niskog nivoa šećera u krvi, što izaziva promene u raspoloženju i energetskim nivoima. Nestabilna glikemija može povećati osećaj nervoze i anksioznosti.
Konzumacija alkohola: Alkohol može delovati kao depresant centralnog nervnog sistema, što može pojačati osećaj anksioznosti, posebno tokom ili nakon konzumacije. Takođe, alkohol može remetiti kvalitet sna, što dalje doprinosi anksioznosti.
Nedovoljna hidratacija: Dehidratacija može izazvati umor, manjak koncentracije i promene u raspoloženju, što sve može doprineti osećaju anksioznosti.
Unos brze hrane: Fast food često sadrži visok nivo trans-masnih kiselina i šećera, koji mogu izazvati inflamaciju u telu. Ova inflamacija povezana je sa povećanim rizikom od mentalnih poremećaja, uključujući anksioznost.
Prekomerna upotreba društvenih mreža: Konstantno izloženost društvenim mrežama može dovesti do poremećaja sna, poremećaja pažnje i povećanog socijalnog poređenja, što sve može doprineti anksioznosti.
Nedostatak svežeg vazduha:
Nedovoljan unos kiseonika može uticati na rad mozga i opšte fizičko zdravlje, što može doprineti osećaju umora i nervoze.Nedovoljna fizička aktivnost:
Redovna fizička aktivnost stimuliše otpuštanje endorfina, koji poboljšavaju raspoloženje. Nedostatak fizičke aktivnosti može doprineti povećanju anksioznosti.Manjak sna:
Nedostatak sna direktno utiče na kognitivne funkcije, pa tako i na sposobnost suočavanja sa stresom i anksioznošću.Preteran unos šećera: Unos šećera može izazvati nagli skok i pad nivoa šećera u krvi, što može doprineti osećaju nervoze i anksioznosti.
Googlanje simptoma: Često pretraživanje simptoma na internetu može dovesti do samodijagnoze i povećati osećaj anksioznosti kroz stvaranje nepotrebnih briga i strahova o zdravstvenom stanju.
Ukoliko imate stresan period i ako osećate napetost, nervozu, uznemirenost savetujem vam da promenite svoje navike.
Kako da smanjim ankisoznost?
Redovno jedite:
Održavanje redovnih obroka održava stabilan nivo šećera u krvi, što može pozitivno uticati na emocionalno stanje.Unosite dovoljno vode tokom dana:
Hidratacija je ključna za celokupno zdravlje, uključujući i mentalno. Dovoljan unos vode može podržati optimalno funkcionisanje mozga.Jedite celovitu, raznovrsnu i zdravu hranu:
Ishrana bogata integralnim žitaricama, voćem, povrćem i drugim nutritivno vrednim namirnicama može imati pozitivan uticaj na raspoloženje.Izbegavajte alkohol i kafu:
Zamena alkohola i kofeina biljnim čajevima bez kofeina može pomoći u održavanju stabilnosti nervnog sistema.Svaki dan se prošetajte minimum pola sata:
Fizička aktivnost poput šetnje ima blagotvoran efekat na smanjenje stresa i poboljšanje mentalnog zdravlja.Izaberite fizičku aktivnost koja vam odgovara:
Redovne šetnje ili izabrana fizička aktivnost (vežbe, joga, plivanje, trčanje, vožnja rolera, stoni tenis) svakodnevno mogu značajno uticati na smanjenje anksioznosti.Održavajte redovan san:
Stvaranje rutine spavanja pomaže u stabilizaciji emotivnog stanja i poboljšava opšte zdravlje.Odmorite se, pronađite hobi koji vas opušta:
Aktivnosti poput čitanja, pisanja ili crtanja mogu poslužiti kao izvrstan način opuštanja i smanjenja anksioznosti. Na ovaj način smanjićete vreme koje inače provedete na telefonu i društvenim mrežama.Izbegavajte pretragu simptoma na internetu:
Fokusirajte se na kontaktiranje stručnjaka umesto na samodijagnozu putem interneta.Posvetite se svom zdravlju:
Ako osećate tegobe, važno je obratiti se lekaru radi pravilne procene i upravljanja anksioznošću.
Navedeni koraci predstavljaju celovit pristup smanjenju anksioznosti, kombinujući pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, održavanje zdravih navika spavanja i aktivnosti koje podržavaju emocionalno blagostanje.
Ukoliko vam treba podrška za menjanje vaših navika možete zakazati konsultacije ili poručiti plan ishrane.
Specijalista strukovni nutricionista-dijetetičar, oblast Javno zdravlje
Tamara Tanasković