Blog

 

U prethodnom delu ste saznali zbog čega su ovsene pahulje, tamno bobičasto voće i koštunjavo voće dobri za vas i vaše zdravlje, a sada ću navesti još pet “random” namirnica koje bi trebali, ako ne svakodnevno, onda što češće da ubacite u ili između vaših obroka.

Beli, zeleni ili crni čaj

Beli, zeleni i crni čaj se dobijaju od iste biljke po latinskom imenu Camellia sinesis. Tri vrste se razlikuju po stepenu obrade, dužini sušenja, procesu uvijanja, paljenja i td. Znaci sva tri su u stvari od biljke “čaj” (Camellia sinesis se drugačije zove čaj, ali mi sve i jednu vrstu čaja i infuzija zovemo čaj, čisto da ne dođe do zabune).

Razlika između njih je u količini i tipu antioksidanata, svi obiluju velikom količinom, ali neki imaju više katehina, neki više flavonodia (polifenola) i td. Takođe bitna razlika je u količini kafeina (teina, mada je tein u stvari kofein). Beli ima najmanju količinu, zeleni više, crni duplo više od zelenog, ali i dalje manje nego šoljica kafe.

Tako da ubacite ujutru neki od navedenih čajeva, ja svako jutro pijem beli već godinama. Ako bi uspeli kafu da zamenite čajem, to bi bio poduhvat poput ostavljanja pušenja! I podrazumeva se da u ove čajeve ne dodajete ništa, eventualno malo mleka u crni, dodavati med, limun ili ne daj Bože šećer ekvivalent je onoj rečenici “stavljanje Ferrariju točkove od Yuga…”.

Čaj bi bez izgovora svaki dan trebalo da pijete jer će vam tada on sigurno biti najveći “prečišćivač” organizma zbog detoksiativnog dejstva jer se stalno “kiselite” zbog aktivnosti, stresa, loše hrane i td…

Paradajz

On se često izdvaja kao moćno povrće, ali uopšte nije toliko bolji od ostalog povrća, po meni je svaka vrsta povrća značajna i kvalitetna na svoj način, ali je razlog zbog čega sam ga ja izdvojio praktičnosti i dostupnost kod nas, kao i činjenica da se lako kombinuje uz mnoge stvari.

Paradjz takođe obiluje antioskidantima. Radi se o liopenu za koji je dokazan da deluje prevenetivno za više vrsta raka!

Osim toga sadrži velike količine vitamina A (kao i ostalo narandžasto ili crveno povrće), vitamina C kao i kalijuma.

Dobra stvar kod paradjza je da i prilikom obrade ne gubi značajna svojstva stoga ga unosite u bilo kom obliku, od svežeg, paradjz soka, usitnjenog tj dinstanog i td.

Moja preporuka je čaša paradjz soka sa mlevenim biberom od gore! Odlično i ukusno osveženje…

Crna čokolada

Verovatno ste se obradovali. I treba. Par kockica crne čokolade je izuzetno dobro za vas. Pogađate, zbog antioksidanata! Ali i dobrih/zdravih masti koje čine kakao.

Svakako da dolazi u obzir samo prava crna čokolada sa minimum 60, 65% kakaa. Kod nas vrlo lako možete naći 70 i više %. Idealne, pre svega zbog količine i procenta su Bambi 70% kakao 30 g čokoladice. Oni su idealna porcija, ili je možete i podeliti na dva “dezerta”, tipa 2 kockice (15 g) posle ručka a ostale 2 za užinu npr.

Kakao je moćan izvor flavonoida, i mnoge studije pokazaju da je odličan u snižavanju visokog krvnog pritiska, u smanjnju lošeg LDL holesterola, poboljšavaju funkciju vena tj. mislim da se pod tim podrazumeva cirkulacija odnosno protok krvi…

Zbog tih odlika sami zakljulujete da je crna čokolada sa velikim procentom kakaa odlična za srce. Osim toga, još jedna dobra stvar je regulacija nivoa insulina.

Zeleno povrće

Zeleno povrće jednostavno morate da trpate u sebe bez ikakvog izgovora. Obilje vlakana, vitamina, minerala i mnoštvo drugih organizmu pre svega potrebnih nutrijenata u bilo kojoj svežoj zelenoj salati.

Zeleno povrće ima najveću koncentraciju nutrijenata na količinu kalorija, tj gledajte to ovako – od skoro sve moguće hrane na 1 kcal ćete najviše vitamina i mineral i td i td dobit iz zelenog povrća. Vitamini C, K, A, potom i razni vitamini B, potom beta-karoten…

Operite na brzinu povrće koje ste uzeli na pijaci, od babe, dede i slično, dodajte sveže ceđeno maslinovo ulje i još nekog začinskog bilja, bibera npr i odmah stavljate zdravlje na novi nivo!

Kupus, zelena salata, pa i španać, buranija, brokoli, krastavci manje više, kao i ostalo bilje slično zelenoj salati, ne znam im ni ime, znam samo kako izgledaju i oblik , netibno, bitno da je zeleno, ili tamno zeleno, da je neki oblik lista u pitanju ili lišća i da je sveže!

Slanina

Šalim se malo, ipak su Jaja u pitanju

Svi znamo da u jajima ima proteina. Malo približnije, u belancima su proteini (belanca – belančevine), dok su masti (dobre masti) u žumancetu.

Postoji dosta kontraverze  oko holesterola u žumancetu, a ja vam kažem da zaboravite na to, jer se radi o dobrom holesterolu koji snižava onaj loši. Naravno, nećete svaki dan jesti 10 jaja tj. 10 žumanaca ali ne treba da izbegavate žumanca zbog holesterola. Pročitao sam i da su neke studije pokazale da se većina holesterola iz žumanca ne može abosrbovati u ljudskom telu što je još jedan plus na temu oko jedenja istog.

Jedno jaje srednje veličine ima 5 – 7 g proteina što je svakako mnogo, jer je to i do 20 g na 3 jajeta tj 3 belanca. A neka okvirna gruba informacija je da prosečan čovek ne može da absorbuje više od 30 g proteina u jednom obroku.

Osim toga jaja su bogata pre svega riboflaminom (ili skračeno vitamin B2), selenom, fosforom i najvažnije Omega 3 masnim kiselinama.

Takođe, napisaću kratak članak o “Roki” (Rocky) zabludi što se tiče (živih) jaja. Znači spremite se za novo razbijanje mitova!

Znate šta vam je jesti, Ogy